Akira vol.1 (od 6)

Ah, te osamdesete... Treći svetski rat, atomska razaranja, sajberpank, post-apokaliptizam, protagonista bitanga i buntovnik, super-telekinetičke moći, šarene pilule za lilule i sve ostale narativne drogice koje su ložile ondašnje klince (bome, i matorce). Samo to sam imao u vidu, u nameri da “Akirom” makar ovlaš dosegnem čitalačku katarzu tog doba. Za sve ostalo nisam mario. Ni za istorijsku važnost, ni visoko kotiranje među stripašima, odjek dela kroz decenije koje su usledile ili bilo koje drugo prokletstvo koje donosi izguglano predznanje. Apsolutno nepristrasna konzumacija. Tu smo samo ja, sveska bez predgovora ili pogovora i neko nejasno sećanje da su posredi osamdesete, neki vremenski jaz kojeg treba da premostim kako zamerke ne bi uzele maha. Zakeračke su, priznajem, ali su ipak zamerke.

Među likovima postoji neka tajna veza, tobože slučajna, ali scenaristički isplanirana i lukavo umotana “za poneti”. Velika slika fercera, nema šta. Ali dijalozi škripe neprirodnošću (izgubljeni u prevodu?), neakcioni predasi bole prinudnim praznim hodom u kom Otomo kao da zna šta će ali ne i kako to dobije, odnos Kanede sa drugim likovima na scenskoj bazi . Sve se jednostavno dešava da bi rke-koke dobilo na masnoći epičnosti. I opet, van svake zdrave logike, kada dođe do toga, vožnja je blesavo dojajna. Ulice pucaju, kamioni lete, zidovi pršte, adrenalin voziiiiiiiiiiiiii ne prašta, a Otomov crtež ne da je dinamičan nego bi se čovek zakleo da ta tinta sama... piči! A u svem tom adrenalinu, dečački san snova. Motoristi, vojska, klinci sa gotivnim moćima, grad u raspadu, pištolji, tenkovi, underground kafane, smor-škola kojoj radiš šta ti se prohte i tajne zavere moćnika kojima će braća da dolijaju. Logike slabo, ali prži i ne prašta. Plus se baš oseća na osamdesete. Ima to nešto između šta jednostavno mami. 

Sveska je završila kad je bila najbolja... Da nemam toliko dobrih stripova kako na polici tako i na listi za nabavljanje, dvojka bi mi već osvanula.

Tehnički, izdanje je nemačko, po uzoru na američki Dark Horse, izdavač Carlsen Comics, meko koričenje, prost žućkasti papir i vidno loše pojačana tinta u odnosu na ono domaće izdanje u 40 svesaka (neki detalji na sivim pozadinama se jedva ili nikako ne vide). Ne marim, pičim dalje. Ne davao, vala, paru više na kolorite.

Bez ocene. Potpis: Buntovnik i bitanga