"Nešto vreba u močvari. Stvorenje odbačeno od svih iako je plemenito; moćno ali skromno; jezivo ali dobro. U pitanju je Stvorenje iz Močvare, legendarni serijal koji je redefinisao američki mejnstrim strip i prvi pokazao da superheroji nisu sve što Amerika nudi.
Darkwood vam predstavlja Stvorenje iz Močvare u pet knjiga. Od prvih brojeva gotskog horora koji su stvorili Len Vin i Berni Rajtson, pa do mračne višetomne epopeje koja je proslavila Alana Mura, prateći tako put ovog bića od jadne nakaze… pa do bezmalo svevišnjeg boga.
Nešto vreba u močvari – spremite se da vas ulovi i ne pusti do kraja priče!
A u prvoj knjizi, Len Vin, Berni Rajtson i Nestor Redondo vam predstavljaju rane jade Stvorenja iz Močvare!" (Darkwood)
Prošlo je već dosta vremena kad sam sklopio ovu knjigu i uredno je vratio na policu. Ali, utisak se vratio sad dok čitam drugu knjigu (Etrigan uredno siluje nejač njihovim košmarima).
Darkwood vam predstavlja Stvorenje iz Močvare u pet knjiga. Od prvih brojeva gotskog horora koji su stvorili Len Vin i Berni Rajtson, pa do mračne višetomne epopeje koja je proslavila Alana Mura, prateći tako put ovog bića od jadne nakaze… pa do bezmalo svevišnjeg boga.
Nešto vreba u močvari – spremite se da vas ulovi i ne pusti do kraja priče!
A u prvoj knjizi, Len Vin, Berni Rajtson i Nestor Redondo vam predstavljaju rane jade Stvorenja iz Močvare!" (Darkwood)
Prošlo je već dosta vremena kad sam sklopio ovu knjigu i uredno je vratio na policu. Ali, utisak se vratio sad dok čitam drugu knjigu (Etrigan uredno siluje nejač njihovim košmarima).
Da se razumemo, "Čas anatomije" baca u senku ne samo celu prvu knjigu, nego i ceo Močvarkov opus (iz mog skromnog čitalačkog iskustva), pa i neke naslove u koje sam se "juče" kleo, ali prva knjiga je meni...čista emocija.
"Smrad" Vinove i Rajtsonove močvare me je podsetio na trošnost jednog starinskog bakinog kauča unutar kojeg je, nekim neobjašnjenim čudom, ležala hrpa Eksovih i horor (ajkule, drakule...) stripova koje sam gutao po sto puta svakodnevno, pa je taj šmek američkog stripa 70-ih i 80-ih godina za mene ćudljivo opojan- i crtež i naracija.
Priče variraju oko naive, istina, ali su tekstualo bogati, sa masnim frazama i savršenom moći začinjavanja šmeka jedne klasične strave. Rajtsonov crtež fantastičan, čist a mračan, kadrovski složen i detaljan. Močvarko mu je lepo seo (vidi se po Betmenu;) ) i lik i atmosfera koja ga okružuje (močvara, dvorac strave, groblje...). Boje, takođe, na visini. Ne doprinose crtežu ali ga ni ne zagađuju.
Priče, doduše, nisu brzopotezno probabljive od korice do korice. Može se, ali nakon tri ili četiri priče, koncentracija i užitak padaju. Jednostavno, najveći je užitak čitati ih jednu po jednu. Konzumacija biva potpuna i duža. Na poslednjim pričama se oseća blagi zamor likom (kod mene ili kod pisca?) i da serijal kreće tokom koji nema veliku perspektivu. Srećom, Darkwood seče u pravom momentu: i drago ti je neznanje o onome šta dolazi i pomalo žudiš da vidiš šta se dalje dešavalo.
Darkwoodovo izdanje je prvoklasno. Mahovina-pliš pun pogodak, dizajn korica i unutar korica...ne videh bolje!!!, propratni tekstovi bez premca, prevodilac RASTURA!!!
9/10 zbog emocije i izdanja
8/10 bi bila neka objektivna ocena sadržaja...manje ne sme, jer sam prokleto uživao
Коментари
Постави коментар