Taman sam igrom slučaja danas popodne obavio ono presudno drugo čitanje, pa se tu prvobitno razočarenje podiglo u neki lepši utisak.
To prvo razočarenje me je iznenadilo, jer me detinjstvo veže baš za Marvelove gaćeše a "Građanski rat" je, po mnogima do čijeg mi je mišljenja stalo, THE Marvelov gaćeša odnosno jedna od must have priča iz tog univerzuma. Nisam očekivao nešto naročito "inteligentno", ali sam opet očekivao nešto. Pri drugom čitanju je polet zamenjen čistim skepticizmom, kako to inače biva, te su na videlo izašle stvari koje menjaju kompletnu sliku.
Stavljajući potpuno/delimično apolitične idealiste u situaciju striktnog odlučivanja na koju stranu zakona će da stanu i povinovanju glasu javnosti koji nikada nije u tolikoj meri toliko uticao na njihove odluke, Milar dobija brašno za svoju pogaču: dve reakcione struje junaka-čitaočevih miljenika, polet Superman-Spiderman 60/70-ih godina na nekim gadnim steroidima. Prijatno me iznenadio podatak da nije suprotno tj. da ta osuda poltičkog pritiska današnjice nije bila cilj, već metod, jer je vraški dobro urađeno (za priču za strip ovog tipa). Neki su me momenti toliko pogodili da sam ih zapamtio napamet (parafraziram):
"Razmišljam o klincu kojeg sam sreo pre deset minuta. Obećao sam mu da ćemo igrat bejzbol u njegovom dvorištu, ali tamo sve vrvi od plaštoubica. Ukrali su nam male stvari ovim registracionim đubretom. A te male stvar nas čine onim što zaista jesmo."
"Rekao bih da je to trideset prvi novčić koji si do sada sakupio, je li? Spokojno spavaj, Judo."
"Ovo je zato što su nam ruke ogrezle u krvi Bila Fostera, a ti si toliko zaslepljen svojim grafikonima i procenama da nisi to u stanju ni da vidiš"
Te tu je ono jedno debalansiranje Kapetanovog karaktera kada je i on doveo dvojicu super-zlikovaca u svoj tim, Spajdijevo skidanje maske (znao sam da se desilo, ali ne u kojoj priči), Spajdijev sukob sa Bundevom (tako se zvao u Eksu) i onim drugim super-zlikovcem u kanalizaciji, tabla sa Punisherom kako donosi izmasakriranog Spajdija u Kapetanou bazu, Kapetanov moralni sunovrat u finalnom sukobu, ministrovo sprdanje o Kapetanu i pilotu aviona te jednako "neozbiljne" reakcije nekih njegovih sagovornika (samo nacrtano), Suino napuštanje Rida Ričardsa...ima tih malih momenata poprilično i zaista su za zadržati se na njima. Međutim, problem je što je priča koja obuhvata previše likova u premalo stranica (190), pa vlada sveopšta gužva u dijalozima radi fabule, akcionih sekvenci koje su superherojski spektakularne samo na momente i skraćene da bi fabula mogla da dosegne što šire razmere (vremenski, lokaciono, likovima) na račun karakterizacije samih likova. Tako je Kapetan blago izignorisan u većem delu stripa, da bi Punisher i Su ostavljali daleko jači utisak na čitaoca. Uglavnom, veoma (previše) sadržajan strip kod kojeg čovek rizikuje zasićenje negde od polovine, ne zbog dosade več zbog pozamašne količine teksta i dešavanja. Zato, preporučujem čitanje dva po dva poglavlja da bi se delo najpotpunije okusilo.
Crtež i kolor su sjajni. Odlično kadriranje, nekoliko vizuelno veoma veoma moćnih momenata, čist kontrast crno-belog i fantastčno dopunjavanje kolorom. Vizuelna dominacija!!!
Darkwoodovo izdanje je, po običaju, prvoklasno.
Ne žalim lovu koju sam dao za njega
U rangu stripova uopšte "Građanskom ratu" dajem 7/10.
Коментари
Постави коментар