Betmen: Ludnica Arkam

"Prekretnica koju ovaj grafički roman predstavlja makar izdaleka i na prvi pogled podseća na znak upozorenja, „Andrejin krst” sinteze Ničea i Vagnera u poznoj nemačkoj romantičarskoj operi, recimo u tetralogiji o Nibelunzima. S obzirom na to da poseduje takvu složenost, koncept i morbidnu razgranatost, besmisleno je analizirati ga kroz fragmente koji ga čine i kidati ga, vršiti autopsiju njegovog bića – moguće je samo sagledati ga i razumeti ga kao celinu (snagu i značaj Morisonovih reči i vizuelnu moć Mekinovih poteza olovke i četkice), celinu s kojom se Betmen u ludnici sukobio i koja će ga izdvojiti od svih ostalih (super)heroja iz sveta stripa.
Zakoračite u Ludnicu sa Betmenom i otkrijte zašto je to tako." (Darkwood)

Nikad nisam imao toliko poteškoća da razbistrim misli i sklopim trezven utisak o priči koju sam upravo pročitao kao u slučaju ove Morisonove psihodelične mini-odiseje najpoznatijom i najsumornijom ludnicom na svetu.

Pokušavao sam da odvojim scenario od morbidnog Mekinovog kista koji je celokupno delo doveo do perfekcije čisto da bih ovde diskutabilnog Morisona definisao, evaluirao, dokučio kao pisca. Ima tu stvarno diskutabilnih momenata. Ideja o Betmenu kao nekome ko bi trebao zameniti plašt Arkamovom košuljom je napadno izlizana, kao i prikaz toga kroz šablonsku šetnju od pacijenta do pacijenta sve do poslednje stranice. Hoću reći, takvo nešto je verovatno palo na pamet svakom čitaocu Povratka Mračnog Viteza, Ubistvenog Vica, nekih kratkih storija iz Betmena Crno i Belo te nekoliko epizoda koje su u originalnoj hronologiji usledili posle Milerove Godine Prve tj. kada je serijal konačno dobio svoje mračne tonove pa ista, iako je privlačna, rizikuje da bude banalna. U tom svetlu,  individualni susreti sa Pingvinom, Strašilom i Krokom sa selektivnim psihološko-filozofskim dijalozima deluju usiljeni, patetično nabacani radi utvrđivanja odavno očigledne poente priče. Ne pomaže mnogo ni paralelizam, takozvani sudbinski spoj, Brusovog i Arkamovog mentalnog doživljaja šišmiša, istvoremeno razvijanje dvaju tobože razdvojenih vremenskih linija kao stari metod produbljivanja priče dovodivši čitaoca u fazu zbunjole pri skakanju iz jednog u drugi narativni tok. Ali kada se iz tih skeptičnih promišljaja vratim samom stripu, njegovoj celini, jedno je očigledno-pokušao sam podeliti nedeljivo, racionalizovati neracionalno, konkretizovati najapstraktniji strip koji sam ikada pročitao.

Jer, to se iz scenarija vidi, Morison je pisao ovo samo za Dejva Mekina i računajući na njegov ekspresionistički stil. U rukama bilo koga drugoga, ovaj strip ne bi bio ni blizu svojoj aktuelnoj veličini. Tako da je svaka gore hejterski navedena stavka u "Ludnici Arkam" perfektno dozirana. Obilje tarot simbolike (čija značenja ću morati jednom dobro da pročačkam po mreži...kula, mesec i ogledalo), scena sa bubama i bolesnom Arkamovom majkom je prvi momenat u životu kada sam se bukvalno naježio, nelogična i nehumana terapija Dvoličnome zbog čije simptomatičnti Harvi Dent nije u stanju da odluči hoće li ići u toalet, brutalnost određenih scena, Gozba Ludaka koja istovremeno aludira i na Tajnu Večeru i na gozbu kod Ludog Šeširdžije (Alisa), apstrahovana figura glavnog aktera tj. Betmena koja ostavlja utisak naratorove psihološke projekcije samog sebe a koja opet, uzevši u obzir psihodeličnu izobličenost Mekinovog prikaza, verovatno navodi na zaklučak da je narator/Betmen/Arkam osoba sa ozbiljnim psihološkim poremećajem a istovremeno se dočarava perspektiva/utisak ludila iz čitaočevog ugla, teza da Džoker nije nimalo lud već nadprosečno inteligentan...Nasrao sam se u životu i forumu da nisam nikada video tako potpun spoj scenarija i crteža za desetke stripova, ali u ovom slučaju to je nemoguće ne spomenuti ili ignorisati...Ima tu svega. Mračno, turobno, jezivo, prokleto teško i jebeno inteligentno delo koje preporučujem svakom živom biću, bez obzira na mizernost njegove čitalačke navike.

Izdanje je takođe van svake pameti. Deblji mat papir, gigantski format kojeg je samo Mekin dostojan, psihodelični fontovi koji u potpunosti respektuju original, sjajni dodaci, prekucan scenario koji spontano objašnjava svaki mali detalj, još k tome u pisaća-mašina-fontu, dizajn, štampa, uvez...perfektno izdanje za perfektnu grafičku novelu, vredi tri puta svake svoje pare.

KLIK! na youtube fan-film