Nathan u delirijumu susreće vlastite uspomene (NN 21 "Delirijum")

 Ovaj tekst je deo članka "Nathan Never - The best moments part II" za www.stripovi.com

Biti ili ne biti, u tome je teškoća…je li plemenitije mučiti se u srcu sa zrnima i strelama pogrdne sreće ili okrenuti oružje protiv tog mora bola i učiniti mu kraj? Umreti...spavati...i snom okončati tugu u srcu i hiljade prirodnih udaraca koji su nam baština. Umreti...spavati...možda sanjati!

“Idi napred i ne osvrći se!” reći će nam dobronamerni savetodavaoci. Prošlost je prošlost, a život ide dalje. Moraš stremiti ka svojoj budućnosti ne dozvoljavajući da te prošlost koči. Ali kako? Šta je to danas bez juče? A kako možemo grabiti sutra ako ne postoji danas? Kako se sladiti trijumfom ako ne znamo gorčinu poraza? Kako da ustanemo ako nismo pali, kako da naučimo da hodamo ako se ne sećamo o šta smo se sapletali...? Šta je sutra bez danas, a danas bez juče...? Ako nismo svesni da je bit sreće borba za istu, ako na patnju ne gledamo kao na put ka satisfakciji, zašto živeti i za šta se boriti?

U delirijumu borbe...izbora...između života i smrti, Nathan posmatra svoje znakove pored puta i tumači im smisao. Ljubavi, prevare, intrige, razočarenja, usponi, padovi, prijateljstva, autoriteti, krv, suze, snovi, osmesi...život definisan emocijama, emocije definisane poznanicima (saputnicima), poznanici koji definišu život...Nathanov život (naš život). I tu Smrt govori “ne osvrći se”. Juče je varka, iluzija, nezaustavljivi tok kojeg pokušavamo da zadržimo uspomenom, danas je prazan hod, a sutra je samo jedno i neizbežno. Čemu se sećati, koračati i nadati se? Ako su svi ti ljudi koji oblakom hode sami sebi zabluda i ako ga oni definišu, zar je tako teško zaključiti da si i sam zabluda, da je život uopšte takav? Za šta se uopšte boriti?
A onda te preplavi...

“Tata,tata...hoćeš li mi pokazati jednoroge? Obećao si mi...”

Smisao je upravo u borbi, u putu radi puta i putu radi znakova pored njega, onoga što naučimo i onoga šta ostavimo za sobom kao znak nekom drugom. Ako je život iluzija, san, zabluda, onda je baš u tome i njegova lepota. Lepota kreiranja sopstvene iluzije i svog malog izolovanog sveta i koprcanja u blatu da bi se njegova idiličnost održala. Lepota života je u njegovoj bajkovitosti.

Hajdemo, onda, da ti pokažem jednoroge, sine...