Lazarus Ledd 01 "Dvostruki identitet"

Mladi „taksista“ Lazarus Ledd spasava od progonitelja lepu i mladu devojku pod imenom Arianne. To ga baca u sukob sa gradskom bandom i FBI-om i u tajne koje su mnogo veće od njega...

Scenario: Ade Capone

Crtež i naslovnica: Giancarlo Olivares

Napomena: ovaj tekst je napisan kao recenzija za www.stripovi.com (klik!)

„To je priča o nasilju i o izgubljenim idealima, koju sada nemam volje pričati...“
„ Živ sam i ponovo sam gospodar svojih postupaka.
To je najvažnije!“

Veoma kratko, čak prekratko, se autor posvećuje samom liku Lazarus Ledda. Capone to naravno radi planski. Sasvim je jasno da je ideja da se čitaoc drži serijala stalnim kontinuitetom serijala i gomilom pitanja koje će iz epizode u epizodu da postavi sam sebi. Ovde Capone, čak malo više odaje nego što će u kasnijim pričama. Imamo Larryjev san, par unutrašnjih monologa, gestova, setan i zamišljen pogled, fizička spremnost,dijalog sa Ariannom za vreme kojeg dolazimo do raznih detalja... 

Larryjev košmar na samom početku je interesantan prikaz kako lika tako i serijala. Drveće u šumi napravljeno od mehaničkih tela koja se pretvaraju u živa bića, vojnike koji u zombi stilu streme ka Lazarusu su elementi koji u sceni prave spoj između horrora, SF-a, trilera i akcije i tako prave najavu onoga što od serijala možemo da očekujemo. Nova misterija nam se postavlja odmah zatim, dok slušamo telefonski razgovor u kojem je jasno da glavnog junaka neko špijunira i da ima nameru da „veoma uskoro“ stupi u kontakt sa njim. Dve slike koje obećavaju nešto zaista dobro, rekao bih. 

Posle tako kratkog uvoda kreće glavna radnja epizode. Vidimo da je Lazarus po zanimanju vozač taksija. Nije teško naći veliki broj sličnosti, kako vizuelnih tako i idejnih, sa kultnim filmom „Taxi Driver“ sa Robertom De Nirom u glavnoj ulozi, koji je isto tako glumio bivšeg člana specijalnih jedinica u begu od svoje burne prošlosti. Prepoznavši delić De Nira u Lazarusu nije teško zaključiti da su posredi dve gotovo identične priče. Inače, slike u kojima Lazarus luta gradom, da li pešice ili taksijem, veoma su bogate prikazom života u urbanom gradu poput Los Angelesa. Milion bleštavih reklama po ulici, saobraćaj, prostitucija, obični mali građani poput Larryjevih kolega taksista, razbojnici, glavne ulice i zabačene ulice, barovi, bioskopi, narkomanija, mediji...sve je to veoma lepo uklopljeno u fabulu, a Giancarlo Olivares je to veoma dobro oslikao, u svom veoma neobičnom stilu. Larryja mnogo puta vidimo na takvim mestima, naročito u početnim epizodama, dok još pokušava da se uključi u socijalni život i postane običan mali čovek sa radnim vremenom, kakvim-takvim stanjem na bankovnom računu i društvom sa kojim bi mogao otići na pivo. Koliko god pokušavao da se uklopi u takvu sredinu, ne uspeva da joj se pripoji. Sve šta mu tu polazi za rukom je da se skloni u neki ćošak sam sa svojim mislima, još uvek obuzetim životom koji je napustio.

Dok tako zamišljen vozi svoj taksi, primećuje kako mladu devojku (Arianne) juri čovek u odelu ( „Nije izgledao kao nasilnik...“ ). Bez mnogo razmišljanja obara progonjenika i vodi devojku kod sebe. Arianne ne govori mnogo o sebi, zamišljena je i ponaša se u najmanju ruku čudno. Opsednuta je zvezdama, iščuđava se inače običnim stvarima, pokazuje apsurdno neznanje za nešto tako „normalno“ i poznato kao što je prostitucija. „Arianne izgleda poput devojčice oduševljene luna parkom. Gleda oko sebe kao da grad vidi prvi put...kad smo stigli do okeana, zagledala se u nebo osuto zvezdama, izgubljeno u mislima. Divna je...ali nešto u njoj budi mi neke čudne osećaje. Osećaje da se iza njezinih plavih očiju skriva neka druga osoba, tajanstvena i nedokučiva“. Kasnije je vidimo u mnogo drugačijem svetlu, gde uživa u sirovom seksu, drogama i sumnjivom društvu, pa i pljački banke gde su neke osobe surovo ubijene. Romansa između Larryja i nje postaje sve manje harmonična, pogotovo kada se FBI umeša, nimalo drag i nimalo poželjan ( „To je nemoguće, prokletstvo...nisu me mogli otkriti!“ ). Nagon za preživljavanjem ga tera da se drži dalje od svega što je vezano sa nju. Strah od razotkrivanja i time vraćanjem na staro je na momente previše jak, ali pravednik i idealista u njemu uvek ima glavnu reč te se baca u potragu za odgovorima. 

Sledi maestralna akciona scena sukoba sa bandom koja juri devojku. Prvo jurnjava automobilima od koje se gubi dah, sa veoma dinamičnim, gotovo „pokretnim „ crtežom sa odličnim kadrovima. Flashback u kojem mu se javlja slika jurnjave kroz džunglu u vojnom džipu možemo videti sa sigurnošću da se onakvoj vožnji Lazarus naučio u vreme pre aktuelnih događaja. Posle toga sledi „igra žmurke“ u staroj i trošenoj zgradi gde se nakon mnogo nećkanja Lazarus baca u konkretnu akciju i ladno izbacuje iz igre mnoge članove bande sam samcat. Taj prelaz preko nedavno zacrtane granice ga lomi u svakom smislu i tu pada u depresiju. „Noćas sam ponovo bio prisiljen ubijati a bio sam se zarekao kako to neću više nikad ponoviti. “

On je čovek koji je pokušava da pobegne od nasilja koje ga je stalno pratilo, rastrgan između težnje za „normalnim“ životom i akcijom, gde ova druga strana, njegova priroda, uvek prevlada. Kao takav on je čovek od krvi i mesa, sa mnogo mana i slabosti, sa kojim se čitaoc može lakše identifikovati. „Čini mi se da me nasilje uvek prati, učinio bilo šta! Zajedno sa njim vraća se i onaj nekadašnji ja, za kojega sam verovao kako je pokopan zauvek. One noći on se bez oklevanja odbranio i ubio. Nasilje...obmana...dvostruke tajne...dvostruki identiteti... “ 

U takvu atmosferu epizode, kao šlag na tortu, ubačeno je vanzemaljsko poreklo Arianne, zavera i podmuklost FBI-ja i vlade uopšte koja ju je podvrgla mnogim mučnim pokusima. Prljavština realnog sveta spojena je sa beskrajem u kojem vlada apsolutni mir i harmonija, čistoća. Čistoća koja je samo dohvativši se našeg sveta ostala zauvek okaljana i narušena, “previše zemaljska“ . Mnogo stvari je ubačeno zajedno u jako mali broj stranica. Dve godine gradnje lika su morale rezultirati ovakvom epizodom. Capone je jednostavno mnogo toga imao na umu, a prva epizoda je ključna za uspeh serijala. Pokušao je u sve to da nas uvede jednom epizodom, i to je rezultiralo jako lošom ocenom italijanske publike, koja se opet popravljala iz epizode u epizodu. Tako sam ja, na primer, u potpunosti doživeo lik Lazarusa kakvim ga prikazuje „Dvostuki identitet“ tek nakon što sam pročitao četrdesetak sledećih epizoda i stekao sliku šta se njemu tačno desilo pre ovih događaja. Nisam bio tu 1991. godine kada je samo ova epizoda postojala, ali ću mirne duše priči i scenariju dati najviše ocene. Sa crtežom je drugačije. Giancarlo Olivares ima milione odličnih momenata, ali mi smeta kako crta ljude, a opet se i to uklopi u kompletnu atmosferu pa se i ne zamera toliko. Ali, činjenica je da je tehnički tada bio ispod određenih nivoa. Naslovnica je mogla biti mnogo slikovitija, i sa malo više detalja i drečavih boja. 

Ono što mi je posebno drago i misliti je da je epizoda sama za sebe veoma dobro urađena, uprkos riziku da postane veoma loša. Sviđa mi se način na koji je predstavila Lazarusa, a opet, kada se setim budućih epizoda, jedva da je i dotakla njegovu kompleksnost i zrelost. Epizode kojima mogu argumentovati ovu tvrdnju, na žalost, nisu nikada ugledale naše kioske te smo uskraćeni za odličan strip.

Zanimljivosti: 

• Prva epizoda Lazarusa Ledda
• Istovremeno, prvi je deo trilogije koja čini tzv. uvod u serijal.
• Ova epizoda izašla je u julu 1993.godine, nakon dvogodišnjeg rada ekipe na stvaranju Larrijevog lika, u izdanju produkcijske kuće Star Comics
• Ime Lazarus znači „onaj koji je ustao iz mrtvih“. Kako ćemo kasnije videti to ima velike veze sa samim glavnim likom.
• U početnoj sceni imamo pesmu grupe U2 „One“ i vožnju starim taksijem u kisnoj noci – ommage autora na dva elementa koja su inspirisala nastanak serijala, tj već spomenuta pesma i film „The Taxi driver“.
• Radnja je u Los Angelesu i, pred kraj epizode, u New Yorku. U LA Lazarus se vraća tek u epizodi „Grad anđela“.
• Upoznajemo neke likove koji će se često pojavljivati u serijalu: taksistu Boba, DJ-a Nightfly-ja, narednika Dicka Freya, Larryjevu ljubav Joelle
• Na kiosku gde Larry kupuje novine mogu se razaznati stripovi X-men i Fantastična Četvorka
• Strana 6, na jednoj od gradskih reklama ima natpis „Star Comics Forever“ i dalje potpisano ime glavnog urednika Star Comics-a: Sergio Cavallerin.
• Lazarus Ledd je prvi strip koji ne pripada produkcijskoj kući Sergio Bonelli Editore, a štampan u tzv.Bonelli formatu.
• Slobodna Dalmacija je u strip ubacila reklamu za strip Spider-man u njihovom izdanju